Главна идеја
Прво светло је намерно мало. Сан почиње нечим толико тихим да га је лако превидети, а толико важним да заслужује пажњу.
Крила отварају могућност, али не завршавају пут. Машти треба место на које може да слети и ослонац који ће јој помоћи да живи.
Звездано светло окупља се у клицу и помера метафору од бекства ка развоју. Сан прихвата време, рад и материјална ограничења.
Ансамбл окружује дрво, али га не присваја. Стварати заједно значи градити услове у којима не расте само један човек.
Завршно дрво није изненадно чудо, већ видљив исход свих претходних поступака: вере, бриге и сарадње.